Svetska premijera Pirellijevog kultnog kalendara za 2009. godinu, održana je u Berlinu, 20. novembra, 2008. Za lokaciju održavanja promocije  izabrana je  čuvena  berlinska  železnička  stanica, koja spaja Berlin sa Drezdenom, Bečom I Pragom. Upravo zbog toga što Berlin predstavlja  jedan od glavnih industrijskih centara izabran je za mesto  promocije, jer je glavna poruka Pirellijevog kalendara težnja ka pomirenju čoveka, tehnologije I prirode.
 
Tema Pirellijevog kalendara za 2009 godinu, smeštena je u Africi, na netaknutim lokacijama  Bocvane,  pod umetničkom palicom renomiranog fotografa Pitera Birda (Peter Beard). Fotografisanje je trajalo 10 dana sa 7 poznatih foto-modela. 

Bird, koji već 30 godina živi u Keniji, jedan je od najvećih svetskih protagonista misterije I šarma Afrike.

Nakon prošlogodišnjeg izleta u daleke predele Azije, gde je Patrik Demaršelje (Patric Demarchelier) na majstorski I živopisan način dočarao atmosferu drevne I moderne Kine, čelni ljudi iz Pirellija  odlučili su da tema kalendara za 2009 godinu bude Afrika kao jedna od retkih mesta na planeti gde moderan način života I eksploatacija prirodnih resursa nije uzela toliko maha.
Piter je odabrao dve lokacije za fotografisanje koje simbolišu dva različita sveta:  prapostojbinu afričkog života , vodenu oazu reke Okavango, i  neplodno prostranstvo pustinje Kalahari. Obe lokacije su pošteđene nemilosrdne ekspanzije moderne industrije I eksploatacije  prirodnih resursa što predstavlja idealnu podlogu za  Piterovo  dočaravanje netaknute prirode kao metafizičkog bića čiji se  osnovni postulati života zasnivaju na rađanju I konačnosti.

Priroda je prikazana istovremeno kao moćna I ranjiva. Kroz Birdov objektiv nesputano nam je dočaran  ljutiti krik I ptotest  protiv ljudske nesposobnosti da uskladi moderan razvoj društva sa osnovnim prirodnim zakonima  I poštovanjem različitosti. Pravi protagonisti ovogodišnjeg kalendara su slonovi koji su na ivici opstanka zbog sve manjeg prirodnog staništa. Slonovi su predstavljeni kao metafora ljudske rase s jedne, I Afrika kao metafora razorene planete koja teži da povrati izgubljenu harmoniju s druge strane.

Bird ne privileguje ljude smatrajući da ljudska rasa mora da poštuje zakone prirode isto kao I životinjski svet. Svestan je da će bezočno eksploatisanje prirodnih resursa  planete dovesti do  katastrofalnih posledica za sva živa bića na njoj.

Jedina nada je lepota. Bird smatra da je jedini put spasenja ljudske rase I planete stalno traganje za istinom I lepotom. Prikazuje ženu kao izvor  života, čija lepota ostaje netaknuta I uzvišena. Žena je opisana kao heroina, puna iskonske snage I nosilac  života. “Lepota će spasiti svet” –poruka je novog Pirellijevog kalendara kako je to jednom davno napisao  Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский).

Konačna forma kalendara, kako ga Bird opisuje je „živa skulptura“. Novi „Cal“, je bogat kolažnim fotografijama i  opažanjima samog umetnika... „Moja velika briga“, kako kaže Piter Bird, „je razaranje prirodne sredine na globalnom nivou.  Potpuno smo izgubili smisao života, ono na čemu se bazira evolucija,  koliko je važna raznolikost u prirodi. Ovaj koncept, potpuno je posvećen opstanku“.

Tokom  snimanja i produkcije  kalendara „The Cal“, preduzeto je niz mera kako bi se smanjio uticaj na prirodnu sredinu. U skladu sa Birdovom porukom, Pirellijevo 09 izdanje kalendara je osmišljeno kao „Zero Impact®“. U saradnji sa LifeGate inicijativom, Pirelli će učestvovati u pošumljavanju i zaštiti šuma  Kostarike (Costa Rica). Pirellijev kalendar štampan je na prirodnom papiru bez primesa olova. 

Pirelli je još jednom pokazao kompanijsku svest i odgovornost prema životnoj sredini proizvodnjom pneumatika „Cinturato“ čija smeša ne sadrži aromatična ulja. Ovaj novi koncept proizvodnje i dezen gazećeg sloja znatno je smanjio  emisiju  ugljen-dioksida u atmosferu.

Modeli: Daria Werbowy, Emanuela de Paula, Isabeli Fontana, Lara Stone, Rianne Ten Haken, Malgosia Bela, Maricarla Boscono.

Peter Beard

Rođen 1938 u Njujorku, prve fotgrafije napravio je već sa dvanaest godina. 1957 upisuje medicinu na prestižnom  Jejl Univerzitetu, međutim,  vrlo brzo se orijentiše na proučavanje istorije  umetnosti.
Putovanja po Africi od 1955-1960 usmerili su njegov život u potpuno drugom pravcu od medicine. Početkom šezdesetih radio je u Kenijskom Tsavo rezervatu, tokom kojih je fotografisao i dokumentovao stradanja  preko 35000 slonova i 5000 crnih nosoroga.  Fotografije su objavljene u knjizi "The End of the Game". Prvu izložbu imao je u Blum Helman gleriji u Njujorku 1975 godine, a 1977 u Internacionalnom Centru za Fotografiju (prva samostalna izložba) prikazana je instalacija njegovog celokupnog dotadašnjeg umetničkog stvaralaštva.
Sarađivao je sa mnogim poznatim umetnicima kao što su: Endi Vorhol (Andy Warhol), Ričard Lindner (Richard Lindner), Truman Kapoti (Truman Capote) i Frensis Bejkon (Francis Bacon).